Dobri ujkica

‘Leba bez motike 

Pri pisanju ovakvih tekstova važno je biti objektivan, pa se uvek trudim da pohvalim sve što je dobro, čak i ako je protivno mom ukusu. Drugačije ne bi imalo smisla. Zato sam odlučila da pogledam „Dobrog ujkicu“, bez obzira na to što sam se više puta razočarala u predstave koje su žanrovski okarakterisane kao komedije. E, tu je caka! Ja „Dobrog ujkicu“ ne bih ni nazvala komedijom! Tačno je, ima komičnih elemenata, ali imam i ja određeni nivo testosterona u krvi pa nisam muško. Meni je tema ove drame pre svega tužna.

Tužna je zato što je istina savremenog sveta. Tužno je koliko sistem vrednosti sve više opada. A najtužnije mi je to što je ova drama napisana 2003. godine i što se za ovih jedanaest godina ništa nije promenilo, niti smo kao društvo iole napredovali. Naprotiv. I dalje kriminalci žive slobodnim životom, i dalje se ljudskost i moral naziru u nama samo u tragovima, i dalje nas zanima samo lična korist za koju smo spremni da uradimo sve.

Dobri ujkica

Taj sunovrat čovečanstva najbolje se vidi kroz lik Saše (Tamara Dragičević), lepe studentkinje ugostiteljske škole, koja je pravo sa sela došla u London sa čitavim prtljagom svojih dobrih namera i zdravih ambicija. Odrasla u poštenoj radničkoj porodici, potpuno nepripremljena ulazi u svet u kome haraju ljudi sumnjivog morala i skrivenih namera. Nije nimalo čudno što nije videla ništa loše u skupim poklonima jednog starca, jer je sebi mogla da pruži samo snove o sopstvenoj poslastičarnici u zavičaju i drugorazredni život u metropoli zarađen noćnim pranjem sudova po restoranima. Eto poražavajuće istine: koga još zanima pošten i mukotrpan život, kada može da uživa u blagodeti tuđih para, ako se za uzvrat malo nasmeši ili isprsi nekom matorom ološu?

Dobri ujkica

Tako je misteriozni ujka Val (Nebojša Ljubišić) od vredne i plemenite Sašice napravio sebičnu sponzorušu željnu ‘leba bez motike. Ipak, njegova odiseja dobila je drugi smer: ceo život negativac, Val pokušava da se iskupi za svoje grehe deljenjem novogodišnjih paketića bolesnoj deci i kažnjavanjem svoje nekadašnje štićenice Šarmein (Seka Sablić), koja novu Sašu savetuje kako da postane seksi pevaljka. Val želi da se istrgne svojoj prošlosti, dok Saša nepromišljeno korača u novu budućnost.

Sporedni likovi, Sašina polusestra Klo i komšija Ešli, predstavljaju ljude koji su uspeli da zadrže svoje moralne principe. Ipak, Klo će morati da poklekne pred Sašinim preobražajem, jer poštenim radom nije uspela sebi da obezbedi stabilan život. Ovo je, po mom mišljenju, najbolje izgrađen lik, u još boljoj interpretaciji Tatjane Pjevac. Tatjana je uspešno istakla tragikomičnu crtu jedne nezadovoljne tridesetogodišnjakinje koja se utapa u prosečnosti svog života, uporno pokušavajući da osvesti sestru i vrati je s pogrešnog puta, sve dok realnost ne osvesti nju. Ona je najsvetlija tačka cele drame.

Dobri ujkica

Jedini nepokolebljivog stava i morala jeste komšija Ešli (Mladen Andrejević), čiji lik podseća na dobre policajce iz holivudskih filmova. Večiti zaštitnik nevinih i progonitelj loših, čika Ešliju samo fali oreol oko glave – on nema manu. Ne verujem da su današnji policajci toliko neiskvareni i posvećeni poslu.

Moram priznati da je predstava ostavila veoma pozitivan utisak na mene, iako sam bila sumnjičava u pogledu žanrovske određenosti. Volim kada pobedim samu sebe.