Jelisavetini ljubavni jadi zbog molera

S kim si, takav (ni)si
 

Volim što sam počela da razbijam svoje predrasude, a sve zahvaljujući ovom blogu. Ranije sam gledala samo one predstave koje, po mojim kriterijumima, imaju najviše šanse da budu kvalitetne. Uostalom, kako drugačije izabrati predstavu? Sigurno se nećete voditi principom: „Ova tema me uopšte ne zanima i glumi onaj iritantni glumac, moraću da je gledam!“

Problem je što onda uvek mnogo očekujete od predstava, pa se vidno razočarate ako se ne ispune ta očekivanja. A otkad imam ovaj blog, rešila sam da gledam sve redom. I tako, ne provodim više sate u većanju, kao da biram kuću a ne predstavu, nego uzimam sve što mi život pruža. Moram malo i ja da se otrgnem kontroli, jer kako bih drugačije izabrala dramu čiji je naziv „Jelisavetini ljubavni jadi zbog molera“!

Jelisavetini ljubavni jadi zbog molera, UK Vuk Karadžić

Najveće iznenađenje doživela sam shvativši da u njoj nema ni traga od patetike, kao što je obećavao naslov. Možda sedamdesetih godina, kada je napisana ova drama, ljudi nisu patetisali u ljubavi, nego su brak shvatali kao posao – nađeš osobu koja ti (ne)odgovara, dobiješ decu i gotova priča. Šta tu ima da se razbija glava da li te voli ili ne, da li su vaši temperamenti kompatibilni, da li imate iste poglede na život…

Srećom, nije u tome stvar, inače postavljanje ove drame na scenu četrdeset godina kasnije ne bi imalo nikakvog smisla. Bio bi to vremeplov u kome bi se možda pronašli sredovečni ljudi, a mi, koji sada proživljavamo mladost, s čuđenjem bismo se pitali s koje je planete taj svet. Ali kada malo razmislite, nije ta priča tako daleko od današnjice. Usamljenost i ispraznost života i danas teraju ljude, a čini mi se, pogotovo žene, da zažmure na jedno oko i snize kriterijume, pa im tako životni saputnik postaje neko ko im se u srećnijim okolnostima nikada ne bi svideo. Koliko samo žena poznajem koje su superinteligentne, obrazovane i lepe, a završile s muškarcem koji nema nijedan od tih kvaliteta! Ali, pritisle godine, biološki sat otkucava, a onog ravnog njoj nema ni na vidiku.

Jelisavetini ljubavni jadi zbog molera, UK Vuk Karadžić

Naslovna junakinja, Jelisaveta, pripada radničkoj klasi – bavi se pakovanjem suvih šljiva u fabrici, živi u prizemnoj kućici sa oskudnim nameštajem, a odlazak na more za nju je neostvariva želja. Sreću nalazi s komšijom Milovanom, molerom, pobornikom modnog trenda trenerka + bele čarape + crne cipele. Reklo bi se da pripadaju istom društvenom sloju, ali Jelisaveta se izdvaja od mora alapača i prostakuša koje je okružuju. Uživaće u skladnom bračnom životu sve dok se tu ne umeša malograđanština koja je oduvek bila njena realnost. A u takvoj sredini, zna se, opstaje samo onaj ko joj istinski pripada.

Jelisavetini ljubavni jadi zbog molera, UK Vuk Karadžić

Ovakva radnja, po običaju, iziskuje jeftin humor. Ali ono što humor čini „jeftinim“ jeste to što je jedini njegov cilj da nasmeje široke narodne mase, pa tako pada na najniže grane kako bi se dodvorio svim strukturama ljudi. Takvog humora ovde nema, jer cilj autora nije da nasmeje publiku, već da prikaže jedan kulturno-sociološki sloj koji nikada neće iščeznuti ma koliko zajednica napredovala, a koji je sam po sebi izvor komičnosti.

Rediteljka Dara de Luka sjajno je dočarala atmosferu takve sredine. Kič i primitivizam izbijaju iz svakog segmenta priče: za to su zaslužni i adekvatan izbor muzike, kostimi glumaca (naročito dežurnih dušebrižnica Velinke i Zore), efektna scenografija koja predstavlja Jelisavetin dom, a glumci poput fenomenalnog Bojana Žirovića dali su poseban pečat drami Milana Jelića.

Moram priznati da ovakav sklad priče, režije i svih propratnih elemenata zaista nisam očekivala, te je ova predstava prijatno iznenađenje i pravo osveženje za mene.