Muškarčine

 Važno, važno!

Pročitavši naslov ove predstave, pomislila sam kako je sigurno pogrdan i ironičan. Ni na sekund mi nije palo na pamet da se govori o pravim muškarcima. Onda sam spustila pogled niže: „Pozorišni dokumentarac o muškosti ovde i danas“. Haha, pa eto! Gde ste vi danas u Srbiji videli pravog muškarca?

Šalu na stranu, ne volim generalizacije bilo kog tipa. Šta uopšte znači biti pravi muškarac? Da li je to pitanje za udavače – kakvog bi muža želele da imaju, ili za žene u nesrećnim brakovima – za kakvog se ne bi ponovo udale, ili za roditelje muške dece – kakav bi njihov sin trebalo da bude?

Rekla bih da ova predstava pokušava da odgovori na poslednje pitanje. A to je duboko sociološko pitanje, pitanje naše kulture i društva koje nas formira kao osobe.

Muškarčine, Bitef teatar

Šta društvo očekuje od muškaraca danas? S obzirom na vremenski prilog ovde koji stoji u podnaslovu predstave, nekoliko fenomenalnih mladića na čelu sa Vojislavom Arsićem i više puta nagrađivanom Milenom Bogavac, upustilo se u projekat velike važnosti: otkriti šta danas na Balkanu znači biti muško. Tekst sadrži fragmente uzete iz svih medija, interneta, ličnih iskustava i rezultata istraživanja u okviru projekta „Budi muško“.

Evo slike i prilike „pravog muškarca“: razume se da mladići rođeni tokom jednog i odrasli tokom drugog rata moraju biti snažni, hrabri mužjaci, predatori koji nikako ne pokazuju svoju slabost, pod uslovom da je imaju. Očevi su ih od malih nogu učili da samo devojčice plaču, ako su ih uopšte i učili nečemu, a majke, babe i strine su se brinule da roze majica ne umanji njihovu muškost, pa su ih oblačile u strogo muške boje. „Pravi muškarac“ bilduje svoje mišiće a ne mozak, ne libi se nasilja nad onima koji se ne uklapaju u strogo ustanovljen kalup, ne donosi devojci doručak u krevet, ima čvrst stav koji ni zbog čega na svetu neće promeniti. Njegova muškost se između ostalog vidi i po tome što ima opasnog psa (da ironija bude veća, opasnim psima uglavnom se smatraju pitbulovi, znalcima poznati kao velike mice među psima koji obožavaju decu i maženje).

Muškarčine, Bitef teatar

Proteklih trideset godina živela sam širom otvorenih a ne zatvorenih očiju, pa mi rezultati ovog projekta nisu nimalo iznenađujući. Ali jedna stvar me je oduševila – spremnost osam mladića, koautora ovog dokumentarca, da se usprotive društvenim matricama koje ih teraju da budu ono što nisu. Njihova snaga nije u mišićima već u želji da menjaju društvo, da ukažu da pojam muškosti kojim su zadojene današnje generacije ne podrazumeva jačinu već, naprotiv, slabost.

Priznaćete, to se zove hrabrost. Zato „Muškarčine“ nemaju ogromnu važnost samo u umetničkom smislu. Cilj ove predstave nije samo ukazivanje na postojeći problem. Njen podtekst poziva na borbu za ljudska prava, borbu za toleranciju i predstavlja putokaz kojim mladi ljudi ne bi trebalo da idu ako žele da postanu zdrave ličnosti bez predrasuda i mržnje.

Muškarčine, Bitef teatar

Malo je reći da sam srećna što su iz mora srpskih muškarčina isplivali pravi muškarci. Ima nade za nas.

(Ako znate muškarca koji je dostojan da ponese titulu PRAVOG, nominujte ga za nagradu koja će se uručivati 19. novembra 2014. godine na Međunarodni dan muškaraca.)