U iščekivanju: “Dogvil”

Ne pamtim kada je neka predstava najavljivana toliko kao “Dogvil” čija će premijera biti 19. decembra u Mikser Hausu u Beogradu. Čini mi se da kada otvorim frižider, ugledam lik Branislava Trifunovića, Kokan Mladenović mi se priviđa svuda, a slogan predstave „Slobodno dođite“ ne izbija mi iz glave ko omiljena pesma koju slušam na repeat po tri dana neprekidno.

Naravno, ne priča se samo o ovoj predstavi, golemu prašinu je podigla i drama Biljane Srbljanović „Mali mi je ovaj grob“ – a kako i ne bi, kad obrađuje trenutno najaktuelniju temu, atentat na Franca Ferdinanda. Ipak, “Dogvil” toliko štrči i ubada u oči, da mi se ponekad čini kao da sam je već gledala. Već je samom audicijom za glavnu i jedinu glumicu postala uočljiva. Njihova Fejsbuk stranica već broji dosta fanova, a publiku pozivaju i na interakciju, jer je svako ko je želeo mogao da pošalje svoj rad u vidu teksta, fotografije ili videa kao odgovor na jednu od ponuđenih tema, a izabrani rad(ovi) biće integrisani u samu predstavu. Ja sam, svakako, poslala svoj tekst, te željno iščekujem rezultate.

I tako ja, evo, jedva čekam premijeru “Dogvila”. I nije to zbog tolike nametljivosti, ne. Valjda sam toliko upućena u ceo taj projekat da tačno znam šta mogu da očekujem. Rekoh projekat, jer ovo i neće biti baš prava predstava, bar ne u onom konvencionalnom smislu. Na sceni su, osim troje glumaca, i članovi benda Vrooom koji su i radili muziku za ovu predstavu i koji će tu muziku uživo izvoditi, te ćemo prisustvovati i mini koncertu, a deo narativa biće predstaveljen i putem videa.

Ipak, najviše me privlači ideja da se Lars fon Trirov film dramatizuje i postavi na scenu nečega što zapravo i nije pozorište. Priča o otuđenosti, primitivizmu, nemoralu, hipokriziji i krizi društva nikako nije nešto anahrono. To je prepoznao Kokan Mladenović, a prepoznaje i svako ko ima oči, jer se Srbija uporno valja u sopstvenom blatu. Zato jedva čekam da vidim kako je predstavljena ta paralela između Dogvila i Srbije.

Osim u Beogradu, predstava će biti izvedena i u još nekim gradovima Srbije, što mi se posebno sviđa, jer konačno nije Beograd u centru pažnje.

Režiser je Kokan Mladenović, a uloge tumače Branislav Trifunović, Tamara Aleksić i Milica Majstorović.

Mislim da s pravom očekujem mnogo.